Постоје у животу многе ствари због којих би требали нешто да научимо, па да то после и применимо. Постоје тако и неке небитне ствари да би се због њих требали нервирати и секирати, имали осећај кривице или због којих нам је нешто погрешно кренуло.
Постоје људи који су те повредили на стази твог живота и то много пута, због којих си плакао данима и ноћима. Због којих си исплакао море суза, горке сузе раздируће, али у том моменту се никада сигурна сам, нисте запитали: да ли је тај због кога су вам потекле те ваше истинске сузе, заиста вредан тога, те сваке мале, проливене, стакласте, бисерне, слане.
Твоје очи све кажу. Покаже се стање духа, стање нутрине кроз њих. У њима се огледа и да ли си плакао или си радостан и срећан, да ли си дубоко сакрио сузе које би радо исплакао. Очи су тада другачије…оне говоре. Проговарају и све се у њима види.
Очи су огледало душе. Душа памти и таложи у себе све. Али, она се и прочишћује тим сузма. И памти.
И увек може бити горе од онога што јесте.
Докаже ти живот то, али ти немој дозволити да те то порази. Живот је прекратак да бисмо га улудо потрошили на поразе, кад има толико тога да нам дарује. И све је дар. Сви порази, мање лепе ствари, сва искушења треба да из нас извуку жељу да се боримо, да растемо духовно и да напредујемо. Да останеш усправан и цео упркос твојој тренутној располовљености, распарчаности. Треба да идеш даље.
Живот је прекратак и за многа угађања онима који за тебе не би ни пет пара дали.
Зато запамти ово , нико твој живот неће учинити лепшим до ти сам. Нико твој свет неће обојити. И нико у њега није ушао без неког разлога. Да ли су то добри или мање добри или пак потпуно лоши људи, они су ту да те нечему науче. Да научиш како би требало да цениш себе и да схватиш да је све у твојим рукама. Да се ствари дешавају за твоје највеће добро, добро свих нас.
И да је живот у твојим рукама, не и нечијим. Да су људи са разлогом ушли у твој живот и да је све лекција. И немој рећи како ћеш да одустанеш. То никако. Лекције су ту да те науче и зато ујутру кад устанеш, захвали се што си пробуђен. Осмехни се дану и животу и реци: Нећу више ништа да морам…Хвала Ти Боже за овај дан, ја могу и ја хоћу.
ЖИВОТ ЈЕ ДА СЕ ЖИВИ, НЕ ДА СЕ О ЊЕМУ ПРИЧА.
✍️ Славица Минић Цатић
