Блог

ТРЕБА НАРАСТИ ДО ЧОВЕКА

Нек се служе твојом добротом, то неће умањити твоју вредност као човека. Нека их. Да умеју радили би боље, у корист а не против себе.

Створени смо од Бога, Извора љубави, да и сами будемо љубав. Нису се препознали. Нису се пронашли. Изгубили су се у властитој илузији да ће бољи бити ако другоме науде бар мрвицама зла уместо мрвицама доброте. То су они који су се Бога одрекли одавно. У њиховим срцима за Њега нема места, али има похлепе, грамзивости…

Нема радовања радости другог човека, да ти се онда и самом све посложи и умножи. Одрекли се Бога, одрекли се себе самог.  

Мрвицама доброте постаје се човек. 

Нека их. Пусти их. Можда они нису навикли на њен укус. Укус доброте.

А лако је, веруј да је лако. Узврати њом. Онај ко је препозна као твоју мрвицу, Бог ће му је вратити већим, умноженим.

        А ти, покушај. Покушај прво са твојим мрвицама доброте другог спасити, себи да се врати. И остани на тој стази којом те је Извор створио. Јер, најтеже је кад се од себе оде.

НЕ РАСТЕ СЕ ЛАКО ДО ЧОВЕКА. 

💕Славица Минић Цатић ✍️

26.05.’25.

Пост Тагс :

Схаре Тхис :

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Славица Минић Цатић

Славица Цатић, рођена Минић, Стокхолм, Шведска, 29.06.1967. Првих пет година живела је у родном месту. Након тога основну и средњу школу културолошког смера, занимање књижничар – библиотекар, завршава у Бачкој Паланци из које у својој 21. години одлази за Крагујевац. Године 1987. уписује Правни факултет у Крагујевцу и завршава први степен права, друштвено-економски смер, ВИ степен и од тада до дана данашњег она живи у Крагујевцу.

Мајка двоје деце: сина Алексе и ћерке Исидоре. Пише претежно љубавну поезију. Има три издате збирке.