Захвална сам на дару способности да некоме будем зрак наде. Јер Бог је сваког од нас пустио да делимо његове благослове. Божији благослови се кажу добијају, кад своје речи потврдимо делима. Колико дам некоме, толико сам дала себи. А то је ипак ствар душе. Дозвољавам својој души да буде река која тече, широко од свог изворишта. Од постанка свог. И нека моја душа тече правим током, том реком. На том изворишту напојила сам се љубављу. Одабрала сам доброту. Јер од ње се нико иако инфициран њоме није разболео.А њима се храни моја душа.
