У суровој и тешкој утакмици званој живот, преостала је људима једино песма. Наравно, ако се схвати порука из ње. Ја имам своје песме, своју поезију које су везане за нека моја расположења. Постоје дани када се осећам као мртва, (те неке своје пробе умирања, као из песме ИСПОВЕСТ), све ми се заустави. Све стоји. Верујем у нека умирања у току живота и верујем да човек умире више пута у животу. Исто тако и моја осећања, и емоције које су прожете кроз песме. Песме су за мене вртешка свести. Моје су песме љубавне. 95%. Оних 5% су неке друге животне. Кажем љубавне.
А онда се питамо шта је то љубав. Ово питање само по себи изгледа тако просто, али ј њега ипак веома тешко одговорити. Често чујемо да је љубав способност да се воли и да се буде вољен. Љубав је заједничко путовање у раст духа. Она се пре свега ући у себи, па онда у другима. Ваша слобода не може да постоји ако не можете да трпите туђу. То је најтеже. То је тешко. Али једном кафа се пређе црта, лада се изборите; свака победа над собом, за собом и за слободу другог поред вас, јесте победа над својим малим ја.
/ из књиге УСАНА САХ / аутор: Славица Минић Цатић
