Свако време, све године нашег живота заслужују да им се посветимо. Колико год неко може и хоће. Колико жели. Колико има простора, времена и колико ко схвата да је то неопходно.
Одвајам време за себе, читам, плешем мислима, играм, певам, осећам. Едукујем се. Не, ја нисам себична.
Смем, хоћу и могу да уживам у животу у току свог живота. Почела сам мислити о себи, на себе. Не на неке друге. Оне лоше по мене, те неке друге. Енергетске вампире, али на друге као емпата да.
Не служим више као неки сервис. Лепо ми је. Њима није, јер нисам више доступна као офингер на чивилуку. Проналазим мир, а они и не знају шта је он. Да је то права благодет. Богатство. Покушавају да прикрију све своје животне недостатке причом о другоме. Траже и даље сервисе у другим људима.
Проналазим мир, и далеко сам од свих прича. Не играм више по туђим правилима. Поодавно. Храбро сам узела кормило свог живота у своје руке, не дозвољавајући управљање других. Нек среде своје. Нека се не баве мноме. И другима.
Настави и ти, уживати у свом. Буди у миру. Певај, диши, плеши.
Разливај своју истину, колико год да неком боде очи. Јер, ти јеси.
ЈА ЈЕСАМ. А ово је моћна најкраћа реченица. Њом крећу све промене тебе на боље.
💕 Славица ✍️
