Блог

ОДАБРАНА И БЛАГОСЛОВЕНА

Правдати, је стање у којем ако тражите изговоре и објашњавате себе, све више упадање у тзв. дубиозу. Давно ми је то један много драг пријатељ, мој сапутник у једној деоници мог живота, којег више нема мећу нама; мудро зборио.

Отворио ми је овом реченицом очи. Схватила сам колико је био у праву. Његовим нестанком, ја ово све освешћујем и крећем пут неке своје трансформације. Као да је био ту, да делећи живот са мном, научи ме да сам неко ко је предодређен да из себе начини лиру, и да оставим траг и у прозним записима сад. Он је нестао. Одвела су га небеске кочије, а његовим одласком, нестајем и ја; она стара Ја.

Отпочињем ново поглавље, окрећем нови лист, једног посве новог албума, званог САМОСПОЗНАЈА. Почињем да духовно напредујем, и одједном постајем свесна реченице, коју ми је тај мој драги пријатељ, моје драго биће, кроз неке приче уконтексту реченица понављао: „Превише објашњења, велика дубиоза „. Постајем савршено свесна, да се та моја потреба да стално некоме нешто објашњавам, почела да бледи, да сам изгубила сваку потребу за њом. Престала сам да објашњавам себе и своје поступке. И …не због тога што ми је то тешко да радим више, већ једноставно што је та потреба изчезла. Утопила се у океан свих несталих прича и ствари које ми више ничему не служе. Свака потреба за објашњавам се изгубила.

И, питам вас, која је сврха причати приче своје душе, свога срца, онима који тај језик не разумеју?. Моје дубине, моје ширине, мој раст и развој би се са не колико речи и реченица обезвредиле, а ја знам да је моје унутрашње стање и све у мени што са њим носим са собом – НЕПРОЦЕЊИВО. Душа се пуни, постајем свеснија и срећнија, у својој пуноћи себи много јаснија. У целини целовита. Привучена светлошћу из неке таме и мрака излазим. Бивам благословена јер сам том светлости одабрана, да као таква будем: да изнутра засијам. И да ме сви виде без да ишта проговорим и чују кад проговорим. И да ту светлост препознају они посебни, који су одлучили из мрака на светлост изаћи. Они који су почели као и ја да отварају очи.

Забљешти светлости. Засијај.
Успавај занавек таму.

Пост Тагс :

Схаре Тхис :

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Славица Минић Цатић

Славица Цатић, рођена Минић, Стокхолм, Шведска, 29.06.1967. Првих пет година живела је у родном месту. Након тога основну и средњу школу културолошког смера, занимање књижничар – библиотекар, завршава у Бачкој Паланци из које у својој 21. години одлази за Крагујевац. Године 1987. уписује Правни факултет у Крагујевцу и завршава први степен права, друштвено-економски смер, ВИ степен и од тада до дана данашњег она живи у Крагујевцу.

Мајка двоје деце: сина Алексе и ћерке Исидоре. Пише претежно љубавну поезију. Има три издате збирке.