…Нико није као мајка…Али нису све мајке и мајке. Праве су оне што нуде срцем, што те увију у њега, запечате и зашију. Увију у љубав. Намиришу најлепшим мирисима, љубави напуњеног. Душом нам дотакне душу нашу. Осећај који се памти све док си жив. Ти у тој љубави нема калкулације. Има нежности, има љубави, има топлоте. Јер, мајка греје и даје срцем и нема ничег лепшег него када те мајка свије у своје крило, загрли срцем и када окупи под својим окриљем. И замирише у том окриљу. Мирише…мирише на хлеб…на детињство. ХВАЛА ТИ БОЖЕ за моју мајку и за све мајке. Још увек могу осетити мирис мог детињства уз њу. Мирис топле штрудле са маком. Ону коју ме је научила да је и сама правим, која ме подсети на њене топле руке, крила детињства, када је развијам. ОНА је оличење љубави…Мајко моја волим те. Ти дивна жено, срца препуног љубави за све.
Хвала ти бескрајно што си не љубављу натопила.
