Покушали су неке ствари да ми узму…неке одузму…неке присвоје…неке затаје, неке прећуте. Неки да нестану.
И све ми могу узети…украсти, сва блага и злата (неки то истински и јесу), али ми нико не може одузети оно што ми је дао Бог. Благослове моје. Благослов писане речи, веселу нарав, чисту савест, мирис позитивног духа по којем ме препознају. Ход по чистим друмовима и путевима. Веру у мог Господа Бога.
Нико ми не може одузети радост живота због живота, сјај из ока ма шта да се деси. Наду, снагу, храброст…душу. Ни моћ Праштања. Јер увек ће остати то нешто, та нека искра у оку моме по којој ће ме памтити.
Неће постати бољи од онога што јесу. Треба им душа… она се не купује, са њом се рађа и убираћемо плодове засејаног нам семена у плодно тло Универзума.
Ја супротно од њих.
Плодове засејаног моје одабране стране.
Ја сам своју страну одабрала, а она је баш таква прави благослов.
💕 Славица Минић Цатић ✍️


Моја заова најбоља списатељица љубавних песама ,као зена ,мајка сестра ,ма једном рецју САВРСЕНА,❤️❤️❤️.