Створени са видом да видимо, да учимо кроз гледање, али ништа готово не видимо. Ослепели смо од неосетљивости на туђу бригу, туђу несрећу, које увек могу постати и наше. То нас не чини људима. Емпатија лечи и онда „мечка неће играти пред твојим вратима“. Вратите се себи, јер нечија невоља сутра може постати ваша. Чини добро, радуј се до изнемоглости тако да се туга и свако зрно зла, не доброте постити пред светлошћу коју сјајиш. Будите светлост где год да се појавите и пред вашим вратима неће бити „игранке“.
💕 Славица Минић Цатић ✍️
Драга песникиња, у дуси јос увек дете , девојка романтицних снова , зена остварених зеља, пром И талентом Богом дарована, испидује тонове поезије И поетске прозе, који додирују цитаоце специфицитy литиxмом..дубоко ссм убедјдна да це њена рец бити забелезена у савременој српској књизевности..Срецним це уцинити своје цитаоце свако њено наредно дело..